|
“Sve srećne porodice liče
jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.”
Tolstoj u svom romanu “Ana
Karenjina” se ne bavi samo tragedijom jednog od glavnih likova ovog romana (Ane
Arkadijeve) već je on pri pisanju samog dela vršio kako realističko prikazivanje
društva Rusije 70-ih godina 19.og veka tako I jednu moze se reći analizu
svojstvenu za Tolstoja, gde on kroz svoje delo(kroz lik Ljevina) ukazuje na sve
“bolesti” upravo tog društva.
Tolstoj smatra da je porodica
najbitnija činilac društva; on sve ove novonastale pojave koje su uzrokovane
istorijskim dogadjajima tog perioda, I koje menjaju rusko društvo (na prelazu iz
feudalizma u kapitalizam), upravo pokušava da prikaže I verno opiše na primerima
dobre tj. srećne I nesrećne porodice.
On svoj roman posvećuje, može
se reći analizi velikom broju medjusobno isprepletanih nesrećnih porodica, ne
obradjujući samo lične već I društvene uzroke nesreća tih porodica. Tolstoj sva
ta pomeranja koja se dešavaju u društvu, ne želeći da se drži istorijskih
činjenica I dogadjaja (koji su premda uticali na njegov rad), posmatra kako se
sve te loše osobine I anomalije koje to “novo” društvo nosi sa sobom prelamaju u
porodici I medjuljudskim odnosima u njoj I van nje.
Upravo u toj krizi feudalne
porodice koju Tolstoj analizira, on nailazi na problem tzv. “slučajne porodice”
tj. “slučajnog čoveka” što je I tema o kojoj mi govorimo.
Teze za prvo pitanje:
-
Analiza rada
Tolstoja kada je u pitanju roman Ana Karenjina; u par rečenica o Tolstoju kao
piscu koji psihoanalizira društvo i na taj način stvara delo (naravno uz jedan
realistički stil pisanja)
-
Porodica kao
osnovna jedinica društva; ukatko o društvenim prilikama tog doba – uzorci; tip
srećne i nesrećne porodice
-
Nesrećne
porodice kojima se bavi i svrha ove vrste analize
-
Nagoveštaj
problema koji će Tolstoj da razvija unutar svog dela – slučajna porodica
Ekonomsko
pripadanje porodice 70-ih godina 19. veka (plemstvo); posledice
Radnja romana
se odvija u razvijenom feudalizmu u Rusiji (19. vek) tj. tačnije na prelazu iz
feudalizma u kapitalizam koji je već kao društveni poredak prisutan u ostalim
razvijenim zemljama Evrope.
Roman takodje
obradjuje i problem agrarne reforme u Rusiji i, neposredno, obradjuje problem
velikih staleških razlika tj. odnosa feudalac (aristokratija) i seljak (o
gradjanima je suvišno govoriti jer je ovo tek početak društvenih reformi u
Rusiji – mada ipak postoje).
Rusko društvo
je samo po sebi podeljeno i to na više načina; sam roman tretira i obradjuje
Moskovski i Petrogradsk i krug; ovaj prvi koga slobodno možemo nazvati
tradicionalnijim i konzervatnijim tj. stara prestaonica i nasuprot njemu
Petrograd sa uzuzetnim uticajem Evrope, novi, moderni, liberalni centar tadašnje
Rusije, ali se ipak cela radnja vrti oko tog aristokratskog društva prisutnog u
oba grada.
Aristokrate
drže sve konce upravljanja države u svojim rukama, oni su rasporedjeni na
najvišim vojnim, državnim, političkim, kulturnim i naučnim funkcijama, oni su
potpuno odsečeni od ostalih društvenih slojeva ljudi, tj. odsečeni od realnosti
u kojoj se nalazi njihova zemlja, svim problemima koje ona ima, obavešteni o
njima samo preko nekih statistika nekih izveštaja, bez pravog uvida u krizu u
kojoj se društvo nalazi.
Pitanje je kako
sada u ceo taj komplikovani sklop uvrstati i porodicu i naći i njeno mesto. S
obzirom da su porodice koje roman obradjuje iz plemstva (iz tih viših slojeva
ruskog društva) shodno tome su i njihove pozicije u ruskom društvu, ali upravo
ta porodica ulazi sama sebi u kontradiktornost jer se njen opstanak (u svoj
raskoši i luksuzu) zavisi od pozajmica, odplaćivanja dugova, prodaja imanja,
samo zarad impresije da su oni ipak neki viši sloj ljudi u tom društvu.
Dakle trebalo
je posedovati ekonomsku moć da bi se moglo opstati u tom društvu , ali je zato
ono bilo i presudno i konačni sudija u svim pitanjima društvenog života, u svemu
što je smatrano vrednim bavljenja, a pre svega u kulturi i umetnosti i u ličnom
životu članova porodice.
Zaoštravanje
generacijskih razlika
Visoko društvo koje se spominje u romanu "Ana Karenjina" ima
svoja dva centra – Moskvu (koja je pod Engleskim uticajem) I Petrograd (koji je
bliži dvoru, carskoj porodici I evropi) gde svaki od ova dva društvena kruga ima
svoje odlike.
Plemstvo se delilo na osnovu generacija.
·
Straije grofice i
kneginje (slušale o devojkama i njihovim udruženjima,
način na kojio su se ophodile prema muškarcima, kako su bile obučene – tzv.
rekla kazala)
·
Život koji su ovi
konzervativniji, staromodniji predstavnici plemstva zamišljali za mlade:
1.
Da muž, tj. mladić ima samo jednu
ženu, dobro vaspitanu decu, novac koji će sam da zaradjuje, da plaća dugove, da
ima dobar položaj u društvu, itd.
·
Život koji su ovi
moderniji, savremeniji predstavnici plemstva zamišljali za mlade:
1.
Da život treba da bude lep, veseo,
elegantan, da treba da se ophodi prema poslednjoj modi, karijerizam, na decu se
obraća onoliko pažnje koliko mora (odnosi u porodici su hladniji, ili ih skoro i
nema), putovanja, bogat društveni život, predavanje svim strastima, itd.
Oba shvatanja karakteriše pomodarstvo; mada bolje prihvaćeno od
strane mladih ali i ne dovoljno osporavano od strane starijih, javlja se
spritualizam, sve moguće vrste "jeresi" koje su iz evrsopskih metropola dospele
do Petrograda, donekle i do Moskve, jedna duhovna ispraznost, osećanje
neipunjenosti i nezadovoljstva (duhovnog), vodjenje razgovora o nebitnim
stvarima i sl.
Medjuljudsko otudjenje koje nastaje usled nedostatka ljubavi
(u porodici i medju partnerima)
U suštini cela radnja i svi problemi koje obradjuje ovaj roman
imaju osnovu u jednom izopačenom društvu koje se na neadkvatan način ophodilo
prema mladima, i koje je njima nametalo "pravila igre" i maltene spajalo mlade
po nekim svojim nahodjenjima, sklapalo brakove iz interesa, kako društvenih tako
i materijalnih, bez ljubavi koja bi, makar po mom mišljenju, trebala da bude
osnov jedne bračne zajednice.
Donekle ovaj način formiranje porodice može da ima opravdanje u
tradiciji, koja nalaže da se roditelji dogovore tj. da roditelji biraju bračne
saputnike svojih mladih, ne dozvoljavajući im mogućnost slobodonog izbora,
formiranja sopstevene sreće, već su oni bili ,maltene, primorani da u krugu
odredjenih porodica i ljudi odaberu (ako se to uopshte moglo nazvati odabiranjem
– da li vec sve to nije bilo odabrano) budućeg muža tj. ženu.
Tipičan primer ovakvog braka jeste brak Alekseja Aleksandroviča
Karenjina i Ana Arkadijevne Oblonske; brak je sklopljen tako što je tetka Ane
Arkadijevne Alekseja dovela u priliku da mora da se ozeni iako on o tome nije ni
mislio. Prethodno veoma hladan tj. bez ikakvih osećanja prema Ani, u kasnijem
razvoju njihovog braka Aleksej se zaljubljuje u Anu, ali ne nailazi na isto
osećanje i kod nje; pored toga što se oni bukvalno rečeno ne vole, postoji doza
usadjenog poštovanja (posledica patrijarhalnog odnosa – pozicije muškarca u
porodici) iz kojeg se ,predpostavljam, radja i dete, Serjoža. U ovakovoj
izveštačenoj ali funkcionalnoj porodici (makar u očima javnosti – što je
Alekseju izuzetno bitno) dolazi do otudjenja njenih članova, tako da se sve
svodi na Aninu ljubav prema detetu, kasnije Karenjinovoj ljubmori prema
Vronskim, da bi se cela ta priča posle svih padova koje je doživela završila
tragičnom smrću Ane Karenjine.
Život je takav da nemogu da se definišu njegova jasna pravila,
ali postoje zavisnoti koje se periodično ponavljaju i koje se uklapaju u sve
okvire društva, kako tog tadašnjeg iz 19. veka tako i ovog našeg 21. veka;
uticaj na medjuljudsko otudjenje ima i sredina, i može se slobodno zaključiti da
u Petrogradskom krugu, otudjenje predstavlja "normalnu" pojavu (odnos majka –
Vronski, Karenjin – Ana), jer su oni po definiciji tj. načinu na koji ih je
predtavio Tolstoj (sa dosta ironije u sovjim opisivanjima ovog društvenog kruga)
oni dosta hladi ljudi, ali se i u "toploj" Moskvi nalaze i Oblosnki i Doli, i
tri brata Ljevina )Sergej Ivanovič, Nikolaj i Konstantin) tako da se dokazuje da
je ova pojava medjuljudskog otudjenja ustvari nus produkt društva a ne toliko
(mada ima uticaja) sredine u kojoj se živi.
Slučajna porodica:
Nadovezujući se na objašnjenje medjuljudskog otudjenja u
porodici na primeru porodice Alekseja Karenjina, vidi se sva nesreća tj. osnovno
pitanje koje Tolstoj razradjuje u ovom romanu a to je pitanje slučajne porodice
tj. slučajnog čoveka.
Tolstoj sam smatra da je uzrok svih ovih nesreća tj. nesreća
porodica koje on opisuje (koju je sam kao instituciju poštovao ali se nije
povinovao svim njenim pravilima) prekid sa tradicijom, tj. neka nepovezanost u
porodičnom životu koju su unele mlade generacije i sve one promene u društvenom
životu o kojima se govori u romanu...
Karenjini:
Aleksej muž žene koja ga ne voli, a poštuje ga (nekima je i to dovoljno za
brak, a nekima je to i osnovno osećanje – poštovanje; ja smatram da je za
uspešan odnos medju partnerima neophodna i ljubav i poštovanje), čovek koji ,
maltene pod prisilom, (kada se javlja drugi čovek) počinje da voli – da bude
ljubomoran (dobro poznata stara izreka: neznaš šta imaš dok ga ne izgubiš), već
sa tom ženom ima dete (ali ono nije osnovni motiv očuvanja te porodice; lično
smatram da bi trebalo da bude), da bi posle ta ista žena (koju ne opravdavam, ni
ne napadam – makar ne zasad) otišla , tačnije pobegla sa čovekom koga iskreno
voli, ostavivši za sobom ako ništa drugo onda dete, koje je (po Tolstoju koji je
delo i pisao) izuzetno volela; da tragedija bude potpuna ona sa tim novim
čovekom (Vronskim) izradja još jedno dete, a kada je osećanje zapostavljenosti i
prevelike rastrgnutosti postalo , po njenim merilima neizdrživo, odlučuje da
sama sebi prekrati život, da bi je posle Tolstoj oslobodio svake krivice (za
mene, a i Boga ona je sigurno kriva – preljubnica i samoubica...gde ima gore
kombinacije)
Oblonski:
Porodica Stepana Arkadiječa Oblonskog je verovatno najtipičniji
primer slučajne porodice (pored Karenjina) koje nam odmah na početku romana
opisuje Tolstoj. Porodica u kojoj je muž samo figurativno, tu da pruži ,izgleda
mi, samo finansijsku podršku i ništa više, oni imaju šestoro dece koja se
vaspitavaju i uče kod kuće i za čiju brigu, zdravlje, vaspitanje, edukaciju je
zadužena Doli – Darja Ščerbacki. Stiva Oblosnki još u uvodnim delovima knjige je
predstavljen kao muž preljubnik (varao je doli sa guvernantom, posle njenog
odlaska iz kuće Oblonski) a Doli kao prkosna žena čija su osećanja povredjena i
kao osoba nesposobna i nevoljna u tom trenutnku da oprosti. Da bi odnos medju
Doli i Stive bio jasniji, njihov brak je, kao i usotalom svi njima slični
brakovi, bio ugovoren, ali sa izuzetkom da je Stiva bio zaljubljen u Doli; ona u
braku zavoli Oblonskog, koji je kasnije povredi. Njena uloga u toj porodici je
bila jasno definisana; ona je bila majka i to je sve (ali izgleda i najteže
zanimanje), prepustila se porodici i deci tj. kući u celini jer njen dragi muž
nije imao vremena za nju, kuću ili decu od prevelikih obaveza koje mu nalaže
njegov poziv i društveni život koji mu je bio svetinja (bio je birokrata i
liberalnog shvatanja, klasičan pomodarac, mislio ono što drugi misle da je
dobro, nosio ono što drugi misle da je lepo...)
Ljevin:
Plemićka porodica sa sela. Čine je tri brata Sergej Ivanovič
(polubrat) (poznati Ruski pisac i naučnik – filozof - Koznišov), Konstantin i
Nikolaj i jedna sestra. Oni su samo formalno povezani porodičnim vezama, jedino
moglo bi se reći da su bili ekonomski vezani, tako da je svaka moguća duhovna,
intelektualna i ljubavna veza bila svedena na minimum. Oni su sušta suprotnost
svako od njih. Nikolaj se promenio iz jedne kajrnosti u drugu, iz jednog uzornog
čak možda preterano dobrog čoveka u alkoholičara, čoveka koji se trudi da se
samo suprotstavi svojoj braći, koji živi život sa bivšom prostitukom Mašom,
nemareći za svoj izgled, zdravlje, veru ili bilo šta; Konstantin koji je oduvek
gajio način ramišljanja da se treba živeti jednim mirnim životom, na selu, da se
sve organizuje u okviru porodice i da se sve radi za porodicu. On se jedva seća
svoje majke, ali su uspomene na nju priajtne, i zato kaže da bi njegova buća
žena da bude onja isti divni ideal žene kakva je bila njegova majka. Braća
Sergej i Nikolaj su u svadji i ne razgovaraju jedan sa drugim, dok Konstantin
pored inertnog stava svog brata Nikolaja želi da sa njim ima skladan, bratski
odnos. Kao da je svaki član ove porodice biran nasumice, kao u lotou i to je
razlog sve te njihove nepovezanosti.
Vronski:
Ugledna Petrogradska porodica. Otac (kao i u većini ostalih
porodica je umro rano) nije bio prisutan u odrastavnju svojih sinova, dok je
majka posle njegove smrti bila čuvena svetska dama, koja je dok joj je muž bio
živ a naročito posle imala mnogo ljubavnih romana, poznatih u celom visokom
društvu. Tako da ni sam Vronski koji se svoga oca skoro da i nije sećao i koga
je vaspitavao Paževski korpus, nije imao nikada predstavu o tome šta je to
porodični život, i za razliku od Ljevina kome je majka bila ideal kakva žena
treba da bude, Vrosnki u dubini duše nije voleo svoju majku, i samo je prividno
poštovao čisto zbog bolje slike porodice u društvu. Kasnije mu majka zbog veze
sa Anom, prestaje da predstavlja ekonomsku pomoć, ne šalje mu više novac, brat
komunicira sa njim samo preko majke, i govori mu da je se ostavi (misli na Anu).
Tako da i u ovoj porodici vidimo potpuno rasuulo medjuljudskih odnosa medju
članovima zajednice.
Slučajna porodica: kao pojam u
potpunosti odgovara svakoj (možda sa izuzetkom u porodici Ščerbacki) porodici
koja se javlja u romanu, a predstavlja zajednicu koja je zasnovana i koja se na
veštački način održava, bez ljubavi i pravog poštovanja, koja se zasniva na
novcu i ugledu koji treba da se zadrži u društvu.
Slučajan čovek: bi makar po našem
shvatanju definicije tj. kroz analizu dela bio čovek koji bi u stvarnom životu
(imajući u vidu da je ovo ipak realistički roman, sa prototipom za svaki lik)
malo verovatno bio u sklopu odredjene porodice, kao njen član, kao brat, muž,
majka, itd. jer nikakvih dodirnih tačaka sa osobama koje ga okružuju nema. Svodi
se na to da pomislimo da je na neki čudan način dospeo u okvire porodice, kao
izvučen na lutriji, sasvim slučajno, bez poštovanja ikakvih pravila društva i
zajednice čiju osnovnu jedinicu on formira.
Predočiti stanje u porodici Ščerbacki i njeno neuklapanje u
slučajnost
Ova porodica bi bila jedini i pravi prototip Tolstojeve srećne
porodice u odnosu na koju mi (kao kod grotesknog) uvidjamo svu izopačenost u
ostlaim porodicama ovog romana. Porodicu čine stari knez i kneginja, i njihove
tri ćerke – Natalija, Darja (Doli) i Katarina (Kiti). Taj model bi glasio ovako:
lepa, dobra i odana žena, požrtvovana majka, mati brojne dece, stari dom u kome
se generacijama ništa ne menja i stvari povezuju prošla, sadašnja i buduća
pokolenja, dom, pune ostave, i otac koji sve konce drži u svojim rukama i uživa
poštovanje i ljubav svih.
Kada bi iz ugla tj. posmatrali ovu porodicu samo u okvirima
kenz, kneginja i Kiti, ona bi u potpunosti zadovoljavala ovaj Tolstojev model
srećne porodice, ali uzimajući u obzir da je i Doli (koja ima nesrećan brak)
bila a i jeste član te porodice, i kada dolazi vreme za udaju mlade Kiti,
dokazuju da ništa nije idealno i da je samo pitanje količine izopačenosti koju
jedna porodica može da ima. Dakle oni nisu u bukvalnom smislu recči kao ostale
porodice izopačeni već ih muče probelmi koji muče celokupno rusko društvo
poljuljano socijalnim, ekonomskim, kulturnim i društvenim promenama.
Problemi u vaspitanju dece!
Problem se kao i svi ostali javljaju usled različitosti koje dva
osnovna kruga u romanu obradjuju. Kao što sam ranije rekao, Petrograd važi za
više evropi naklonjen grad, u kome je više nego u Moskvi bitna karijera, dobar
provod, i zadovoljavanje svih ljudskih racionalnih i iracinalnih potreba. A gde
tu naći mesto i za decu?! Prezauzeti sobom, društvenim životom i slikom o sebi
koju stvaraju oni veoma mlao pažnje posvećuju svojoj deci (primer majka i
Vronski, kasnije Ana i Serjoža – posle odlaska u Italiju), zbog čega dolazi do
otudjenja i osećanja nepripadnosti te dece, koja izrastaju bez ljubavi, po nekim
krivim moralnim načelima, koji će opet nekome biti roditelji.
U Moskvi, tradicionalnom centru Rusije, gde porodica još uvek
nije u potpunosti igubila svoj značaj kao institucija, premda deci se ophodi kao
prema najvećem blagu (jer tako i treba – razlog opstanka braka Doli i Stiva su
upravo deca), ulaže se u njihovo obrazovanje, vaspitanje, i uged i poziciju u
društvu (i ovo ima svoje loše strane deca su kasnije primorana da se u okvirima
viskog društva zaljube ako je moguće i venčaju)
I u vaspitanju pored tradicije zastupljeno je i pomodarstvo,
tako da su deca prisiljena, maltene, da govore engleski, francuski (prim. Kada
Doli neće da da sinu vodu ukoliko ne potraži na francuskom); ali i mogućnost
jednog veoma dobrog vaspitanja u primeru Kiti, gde se roditelji do kraja staraju
da njihova ćerka ima dobar život jer to zaslužuje (prim. Knez je bio da Ljevin
bude Kitin muž a ne ,za njega vetropirast, Vronski – video je ljubav, možda ne
toliko stabilnost sa Ljevinom, i kneginje koja smatra stabilnost moguce veze sa
Vronskim osnovom dobrog braka – predpostavljam po ugledu na njen)
|
